Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

h

prep. u; usp. f, v.
1. označava da se što nalazi u čemu ili unutar čega. Kot vihar vetreni h zraku se motahu, zmed oblakov tamni nevoļno javkahu. Zrinski 291. H vodi su riba i rak, vode se vžiju jednak. Gaj posl (s. v.   H).
2. označava smjer kretanja. Ne znam hoču li v goru ali h vodu. Gaj posl (s. v.   N).
3. označava stanje ili okolnosti u kojima se tko ili što nalazi ili u njih dolazi. Kak horvatska ladja h veliki je stiski. Št noč 6.

ha

interj. za izražavanje različitih raspoloženja.
1. za izražavanje razdraganosti, divljenja, oduševljenja. J (s. v.  bombax, evax). Leže k jednoj mlake, pije, reče: Hu, ha. Magd 89. Spametno nakańeńe? Ha! K tomu i ja pripomoči hoču. Velikov 65. Ha! Oho! Krist gram 143.
2. za izražavanje zluradosti, osvete. Ha, kak je Bog na nebu, vesel on tepec! Velikov 67.
a. (ponovljeno više puta).onom. za oponašanje smijanja. Junakoviča vu rešt postaviti? Ha, ha, ha! Velikov 58. Ha, ha, ha, kakvi smo mi tri norci bili! Brez mat 27.
b. rječca za pitanje: je li? Pa gdo bi tebi moral pijac zmetati, ha? Velikov 75.

haaa

prep. u; usp. f.
1. označava da se što nalazi u čemu ili unutar čega. Kot vihar vetreni h zraku se motahu, zmed oblakov tamni nevoļno javkahu. Zrinski 291. H vodi su riba i rak, vode se vžiju jednak. Gaj posl (s. v.   H).
2. označava smjer kretanja. Ne znam hoču li v goru ali h vodu. Gaj posl (s. v.   N).
3. označava stanje ili okolnosti u kojima se tko ili što nalazi ili u njih dolazi. Kak horvatska ladja h veliki je stiski. Št noč 6.

haba

f isto što aba (i ista etim.). B (s. v.   aba  s uputom na haba, haba).

habanje

n isto što habańe. Za … [vetoga] dugovanja habanje ako se priedi včini v imienje vpeļati … ne zaostane na nikakvoj Kalumnie. Perg 173.

habańe

n (sg. NA habańe, G -a) gl. im. od habati2(se); briga, čuvanje; izbjegavanje; usp. habanje. B (s. v.  cautio … skerb … habańe, vitatio), J (s. v.   vitatio).  Od habańa previšega priatelstva (naslov).Kempiš 12. Po tom se z tem boļe obuğujte na habańe zla. Danica (1847) 67.

habašija

f (pl. G habašijih) lat. abbas; samostan nekih katoličkih redova, opatija. Kuliki jesu koji duhovne dohodke imaju i velike platče od svojeh cirkvih, habašijih. Verh 379.

habat

m bot. isto što hebed. B (s. v.   s uputom na hebed), J (s. v.   ebulum).

habati1

impf. (inf. habati; prez. pl. 3. habe, -iju) kvariti; uništavati; usp. habiti (se). Zaradi ńega ne mora svoje hasne habati. Habd ad 900. Zločeste pelde habe dobra deržańa. Im var 26. Vu jesen pužekov množina seme habiju. St kol (1866) 100.

habati2

(se) impf. (inf. habati se; prez. sg. 1. habam se, 2. -aš se, 3. -a se, pl. 1. -amo se, 3. -aju se; imp. sg. 2. habaj se, pl. 2. -jte; pridj. akt. sg. m. habal se, f. -a se, pl. m. -i se; pril. prez. habajuč se, -i se).
I. oslobađati, čuvati (koga od čega).Zleh se ļudih ogiblete, vse na dobro nagiblete, zloga duha vse habajte, ter k Ježušu zdihavajte. Mul hr 137.
II. refl. ~ se čuvati se, kloniti se; izbjegavati (što).H (s. v.  habam se), B (s. v.  abstinentia, aversor, aversor … odvračam se … odmečem se … habam se, cautio, caveo … habam se … habal sem se … čuvam se …po drugom ili z tolnačem … napučeńem drugoga habati se kvara, cavendus, fugio, parco, praecaveo, vito; habam se), J (s. v.  abstineo, caveo, discaveo, fugio, parco, praecautor, vitabilis, vitabundus). Dobri [se] od navuka krivoga habati i čuvati … imaju. Vram post A, 174 a. Ki se pogibeli ne haba, poginuti mu je vu ńe. Petret 272. Od ostaleh vindar grehov ne se habala. Fuč 49. Habaj se vsakoga hman društva. Danica (1846) 135. Vu trnacu zove vuga kad se srca haba tuga. Vidr jel 17.

Institut za hrvatski jezik i jezikoslovlje
HAZU