Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

m (sg. N car, GA -a, D -u, V -e, pl. N -i, G -ov, -ova) lat. Caesar; naziv za monarha u nekim državama (naročito za turskog monarha ); usp. casar, cesar, samoladavec. H (s. v. ), B (s. v.  imperator … rimski cesar … car;  car), J (s. v.   caesar),  X (s. v.   paro).  Pripetila se je … vugerskomu kraļu velika skerb i paska, ku mu be zavdal oholi Amurateš turski car. Habd zerc 510. Da bi [dobil] vsu Europu … koja je … mati … od sunčenoga zahoda vnogeh casarov, od sunčenoga pako izhoda carov … kaj bi kasnilo. Švag I, 3. Nema lepše – nemre bolše tebi, care! Kak jedinu vernost svoju … dati dare. Lovr pes 6. (Njemu)je sejeno gdo bil je car. Krl 82.

m (sg. N čar, G -a, pl. G -i, D -om, A -e).
1. isto što coprija. B (s. v.   carmen;   čar s uputom na copria). Bog prepoveda bobone, čare i ostala … nenaturalska. Vram post B, 234. Sańam, čarom, bajańu [veroval sem]. Zrin tov 78. Zdravi čara ne trebuje. Gaj posl (s. v.   Z).
2. draž. Ja jedne sreče imam čar. Kov tisk 105.