m (sg. NA činž, G -a, I -um, pl. N -i, G -ov, A -e) njem. (iz lat.)Zins.
1. isto što dača 1. B (s. v. censeo, locarius, locatio, locator, locatium, loco, meritorius, pensio, pensiono, reconduco, scriptura, supercurro), J (s. v. indictio). Od vseh melinov činž i slobodno delańe [imamo vu kotaru svojem]: ribariu, sudbeni stol i sude …. VZA 16, 219. I šatan bu spekel grofe i prebendare, gornice i činža prepune ormare. Krl 10.
2. kamate, interes. B (s. v. abloco, danisma, elocatio, gratuitus, interusurium, pecto, pejoro, raconduco, renovamen, semissis, usura; činž), J (s. v. censualiter tisk. chin∫s) Ovde oni … koji zaderžavaju … sada zasluženu plaču, sada činže, sada posudbeno dugovańe, lahko vide i spoznavaju da preveliki glavni broj dugov na glavu svoju mečeju. Matak I, 202. Od mene su bili posudili … sto škud, ali tak da čez dve lete tuliko duplonov bude … to je bila lepa sreča: činž četiri put vekši od glavnice! Jandr 70.
