| čuklek | m (sg. N čuklek, G -a, pl. N -i) etim. v. čukļav; kljast, sakat čovjek (najčešće u ruke ); usp. čonkavec, čuklavec, čukļavec. P (s. v. ancus 76, mancus 117). Da bi oni [roditeli] na nas ne bili marlivo skerbi nosili, tak mi ne bi vu ov stališ niti na ov imetek nigdar došli, nego bi bili zaginuli, šumaki ali čukleki, ali slepci ali davno mertvi. Mul pos 780. |
