n (sg. NA čutje, D -u) gl. im. od čuti.
1. isto što čujeńe 1. B (s. v. audientia … poslušańe … slišańe … čutje … posluh, auditus; čutje), J (s. v. auditus). Ada ovde … ne mora se k čutju i k razumu pridružiti, nego … veruj … da je … Jezuš … skrit. Bel prop 80.
2. isto što čut 1. Skladnoglasje veseli čutje. Čt kn 127.
3. smisao za što. Francuzi najmre v slovkah svoje za duline i kratkoče meru … rythmusem nazvanu … slabo čisto čutje imaju. Henr 176.
4. u svezi v ~ dojti isto što čuti I. 2. Više put [mi je] v čutje došlo [da] moji końi nigdar ne jedu. Lovr zap 14.
