| ğulencija | f (sg. N ğulencia, G -e, A -u, pl. A -e) tal. gioiello; medalja; odlikovanje; amajlija; usp. ğuļencija, žulencija. Drugo [proščeńe] zove se dugovansko, koje se daje zarad stanovitoga dugovańa, kakti zarad kipa, čisla, ğulencie, raspela, škapulara. Mul pos 397. Vsi gg. oficeri zlate ğulencie prieli jesu po vugerskom kancelariušu. Prid kron 27. Nosil je na vratu zlatu kolajnu ili ğulenciu, na kojoj obraz ńegvoga otca čisto zgodno bil je pritišńen. Danica (1842) 82. |
| ğuļencija | f (sg. N ğuļencia) isto što ğulencija (i ista etim.). Protimbe suprot … meštriam … jesu vnoge: … čislo, … ğuļencia, cvetje. Mul pos 738. |
