| ğunğar | m (sg. N ğunğar, G -a) etim. v. ğunğ; onaj koji obrađuje biser ili dragi kamen; draguljar; usp. bisernik 1. J (s. v. gemmarius, margaritarius). Na zmožnost: ğunğar iliti dragokamenar, zlatar, zlatoobdelavec … zidozastorec, koj z osebujnemi sagi zide zastira. Čt kn 129. Vnogo boļe bi bilo da je došla [lepa stvar] vu ruke kojega ğunğara, on bi se z ńum pomogel. Krist bas 1. |
