Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

m astr. isto što Šaturnuš 2 (i ista etim.). Za lehkeše oveh 7 let razlučeńe vsakomu redu stanovito zvezde gibańe od diakov planete ozvane, ime dali jesu i rekli da leto pervo Saturnus … pod sobom ima. St kol (1866) 4.

m etim. v. Šaturnuš.
1. astr. isto što Šaturnuš 2. Kada vu meni presuğevam da zvezda bludeča, Saturnuš zvana, četiri jezera puti je vekša od sunca … onda se razum moj po računańu ovem ves pomeša. Verh 499.
2. kat. sveti Saturnin, biskup i mučenik (spomendan u katoličkome kalendaru 29. 11.).Saturnuš [29. 11., kat.]. Danica (1842) XV.

(možda se može čitati i Saturnuš)m (sg. N Šaturnuš, G -a, D -u) lat. Saturnus; usp. Saturnus, Saturnuš, Šaturn.
1. mit. stari italski bog usjeva, poslije poistovjećen s grčkim bogom Kronom, Saturn. B (s. v.  apophoreta … najpërvo zvali su se dari koje su poganini davali vu decembru ili prosincu mesecu oneh sedem ali pet den Šaturnušu bogu svojemu, saturnalia … pet ali sedem dan prosinca alduvaneh na pošteńe Šaturnuša … fašenk … ne bude vsaki dan Božič). Osupńenom zverhu čina ovoga cesaru nekoji bolvanski popi reku: Znaj, o svetli cesar, da ńe bog Šaturnuš brani i to čaka da bi se ńemu pokoril. Gašp I, 625.
2. astr. jedan od planeta Sunčeva sustava, Saturn. More se Majka Božja i k drugem planetam prispodobiti … kakti k Jupiteru … more k Šaturnušu. Šim sl 32.