m (sg. N Dalmatin, I -om, pl. N -i, G -ov, D -om, A -e, L -eh, I -i).
1. čovjek iz Dalmacije, Dalmatinac; usp. Dalmatinec. H B (s. v. arx … pri Horvateh i Slovenceh grad … pri Dalmatineh i Primorceh kaštel i forteca veli se, con, Dalmata, dalmatica; Dalmatin, grad 3. … kaj Slovenci i Horvati imenuju grad … to Dalmatini i Primorci zovu i derže za varaš, husar … Dalmatini za tolvaja i razbojnika derže), J (s. v. Dalmata … Dalmatin … Slovenec … Horvat, Illyrus … Ilirianec iliti Slovenec … Horvat … Dalmatin … Bošńak). Diocletianus Dalmatin … lada z … Galeriom … vmre v Dalmacie. Vram kron 24. Šaļe ga Dalmatin, koji suze v strane blizu Betlehema preleva zebrane. Jurj 10. Prez odvetka buduč [sestra s. Ladislava], isto kraļevstvo dalmatinsko i horvatsko bratu i negovomu odvetku zapiše, od kojega vremena Horvati i Dalmatini pod vugersku spadamo korunu. Gašp II, 841. Oglas … Horvatom, Slavoncem, Dalmatinom, Dubrovčanom, Serbļem. Dan I.
2. u svezi Tomo ~ (možda)dio vlastitog imena. Bil je Tomo Dalmatin Dalmacije naše sin. Dovj 71.
