| asentirańe | n v. ašentirańe. |
| ašentirańe | (možda se može čitati i asentirańe)(sg. D ašentirańu) lat. assentor; gl. im. od nepotvrđenoga ašentirati; novačenje, regrutacija. Dečake … za vojničku službu odreğene moraju mesta poglavari … ašentirańu sprevoditi. Vojn 1. |
