| abatisa | f v. abatiša. |
| abatiša | (možda se može čitati i abatisa)f (sg. N abatiša, G -e, D -i, A -u) lat. abatissa; poglavarica ženskog samostana. B (s. v. antistes). Abatiša neka je bila imenom Šara v jednom kloštru. Habd ad 528. Od kčere svoje, sestre s. Ferenca, za onda vu Gandie opatic glavarice ili abatiše [on prime list]. Gašp IV, 540. Die Hebatiszin, ova abatiša. Mat gram 21. |
