adj. (sg. N m. aldovnički, G m. -oga, D m. -omu, L m. -em, pl. N m. -i, G m. -eh, A m. -e, L m. -emi) etim. v. aldov.
1. koji se odnosi na aldovnik; usp. alduvavečki. I poklam … bi vse aldovničke poglavare i pisce ļudstva bil skup spravil, zezveğal je iz ńih gde bi se imal roditi Krištuš. Ev 24.
2. u svezi ~ mesar onaj koji kolje žrtvenu životinju. P (s. v. popa 229).
