(možda se može čitati i aleksandrinski)adj. (sg. N m. alekšandrinski, f. -a, G m. -oga, f. -e, D m. -omu, L f. -e, -oj, pl. m. NV -i).
1. koji se odnosi na Aleksandriju, grad u Egiptu, aleksandrijski; usp. alekšandrijanski, alekšandriski. B (s. v. patriarcha). Ptolomeuš … pregnan be iz Egiptoma i z ladanja alekšandrinskoga. Vram kron 16. Neki pustenik … ki videči … redovnika v kerčme alekšandrinske … čekal ga je žalosten vane. Habd ad 548. Pun jada cesar … jeden veliki ogeń na sredini pijaca alekšandrinskoga naložiti zapove. Gašp IV, 461. Ovde je ostal tri meseca, odtud pako na nekoj alekšandrinskoj ladji je se prek prepeļal vu Sirakuš. Krist ap 10. Za kardinali ideju patriarki, kojeh je 12, najmre: carigradski, alekšandrinski, antiokenski, jeružalemski. Danica (1842) 20.
2. u svezama ~ grad Alessandria, grad u sjevernoj Italiji. General Pedemontanski… na pomoč obsednutomu… gradu alekšandrinskomu vzel je Asti varaš. Prid kron 16; ~ ļudi stanovnici Aleksandrije, grada u Egiptu, Aleksandrijci. Alekšandrinski ļudi najte pred vremenom suditi doklem Gospodin ne pride. Habd ad 690.
