| antiokenski | adj. (sg. N m. antiokentski Vitez raf 35, antiokenski, f. -a, G m. -oga, f. -e, D m. -omu, f. -i, L m. -om, f. -e, I m. -em, pl. N m. -i) koji se odnosi na Antiohiju, stari grad u Siriji, antiohijski; usp. antiokijanski, antiokinski. B (s. v. patriarcha). Stol s. Petra antiokenski [22. II]. Mil vert XVIII. Nismo drugo vredni, nego da nam se tuliko puti pripeti … kaj pripetilo se je nekojemu diakonu antiokenskomu. Mulih prod 88. Vu antiokenski skupčini jesu bili razlučni proroki i navučiteli, kakti Barnabaš, Šimun … i više drugeh. Krist ap 1. |
