m (NA apetit, G -a, I -om, pl. A -e) lat. appetitus.
1. želja za jelom, apetit. Zato i svińa debelu slaninu ima, kajti k jestvine vsegdar dobar apetit ima. Habd ad 467. Otrese anda jošče jednoga [oreha] i potlam tretjega, koje takaj z jednakem apetitom je potrošil. Rob I, 85. Onde jesem obeduval, apetite potrebuval. Građa 8, 436.
2. fig. želja za bilo čim. B (s. v. belligero). Plesati nisem nikak apetita imal. Brez diog 140.
