| apoštema | (možda se može čitati i apostema)f (sg. N apoštema, G -e, D -i, A -u, pl. N -e) lat. apostema; med. čir; izraslina; usp. apoštem, bunta 1. B (s. v. abscessio). Načinil se je v ńe mozol iliti apoštema jeden velik. Habd ad 971. Jedna [ženska glava] na persih rańena od apošteme. Gašp III, 365. Mogla bi se i apoštema vu glavi delati, ova tulika vručina nemre nikaj dobra znamenuvati. Hip 36 b. |
