(možda se može čitati i apostol)m (sg. N apoštol, G -a, L -u, I -om, pl. N -i, apoštolje Vram post B, 15 a, G -ov, D -om, A -e, L -eh, I -mi 6, apoštoli Kerč najvr 9, Kraj 7) grč. apóstolos »poslanik«; apostol.
1. jedan od dvanaest Kristovih najbližih učenika i sljedbenika. Vnoge fele … proroke, potom apoštole i ostale reči i evangeliuma … predekuvat Bog posla. Vram post A, VI. Apoštoli Krištuševi bili su negda zaprosili svojega meštra. Kraj (3). Krištuš odebral je svojeh dvanajst apoštolov. Vitez raf 32. Vu školi Ježuša Krištuša izvučeni apoštoli jesu čuli ńegve navuke. Krist ap 2.
2. onaj koji svojim propovijedanjem i djelovanjem širi kršćansko naučavanje i kršćanstvo. H (s. v. ), B (s. v. apostolus; apoštol), J (s. v. apostolus).
3. gorljivi zastupnik kakve misli ili ideje. B (s. v. pseudoapostolus). Gospon tolnačnik, oni su preveč slab apoštol kak da bi mene preobernuti mogli. Kruh I, 19.
