adv. (v. i bahatno); isto što gizdavo 1. H (s. v. ), B (s. v. leoninus; bahato), J (s. v. auctoritative, elate, fastose, pompose). Nasmeje se blaznik zverhu proročanstva takovoga, odide bahato. Gašp III, 23. Naj ne hodaju [navučiteli] po selu bahato. Danica 120.
