f (sg. N bania, GL banije, A baniu, pl. NA -e) etim. v. ban.
1. zemlja, područje kojim upravlja ban; banovina; usp. banstvo 1. B (s. v. propraetor), P (s. v. satrapia 35). Po glasu zračena ńegove banije poslan … vu Beč bil je baron Ištvan Patačić. VDA 11, 246. Razdelil je [Budimir] orsag vu dele i banie. Vitez raf 59. Ove tri [kotare] zvali jesu panče ali banie, od pan ili gospon. Mikl izb 28.
2. banska vladavina, banska čast; usp. banstvo 2. Stupil je na baniu slovensku Ivan Tuz od Laka. Vitez raf 125.
