m (sg. N barat, G -a, L -u, pl. A -e) tal. baratto.
1. posao, rad; radnja. B (s. v. convictus, negotium, pragma; barat). Vu vražje meštrie iliti copernom baratu [Katarina] ne bila nego samo pet let. VZA 5, 6. Koi ne bi hotel z gosp. Bogom jeden tak velik barat vučiniti za jeden tak velik dobiček? Zagr I, 192. Jelva je na bližńi germ z zametavańem pogledavala i ńemu spočitavala da ni za nikakav barat. Krist bas 75.
2. korist; upotreba. Imetak otčinski ves je [s. Klara] prodati vučinila i … niti filer odonud za svoj barat ali za se ne ostavila. Gašp III, 458. Spoznati se mora fela vsake zemļe za kako barat biti more. St kol (1866) 161.
3. izr. ~ imati (s kim).
a. družiti se (s kim).Z gospodum barat imati hote, z gospodum sedeti. Habd ad 249.
b. spolno općiti. Vrag … je š ńum živel i svoj barat imel. Starine 25, 39; malopošteni ~, nečisti ~, zločesti ~ izvanbračni spolni odnos; usp. doguvańe 4. Vi moja gospa, plačete milo vezda vaše prekoredne telovne cifre … [i] barate malopoštene. Zagr I, 307. Ne samo ļubav nego i nečisti barat mora biti meğ ńimi. Zagr I, 533. Istina je, imel sem zločest barat z jednum priatelicum. Zagr I, 49.
