| barokar | m (sg. N barokar, pl. N -i) etim. v. baroka; onaj koji izrađuje vlasulje, perike, vlasuljar; usp. barokač. Za oderi ruke, noge i glavu posluju rukovičari, cepelišari, hlačicari … lasopletci iliti barokari. Čt kn 129. Nekoi barokar išel je putem tak berzo da je vre komaj sape zmugal. Danica (1837) 63. |
