| begliv | adj. koji blijedi, nestaje; prolazan. P (s. v. color evanidus … begliva farba 901, litera fugiens … litera nestajuča … slovka begliva … pismo nestajuče ali zaterlivo od starosti … plesnivosti etc. ali kajti niti tinta niti papir ni dober 341). |
| begļiv | adj. (sg. N m. begļivo) isto što begliv. Nu, je istinito, zaručnica je stidļiva, vreme je begļivo, ļubav je redka – hitro k oltaru. Rak mlad 7. |
