| belodan | adj. (sg. N n. belodano) očigledan, očit; usp. belodelen, beloden. B (s. v. evidens s naznakom da je dalm., manifestus). Vnogi ada … ne derže za spačku čińeńe ali govoreńe ako ni očivesto i belodano i ako ni zlo takvo nad kojim čuditi se je. Matak 60. |
