| bisage | f pl. t. (NA bisage, G bisag, L -ah, I -ami) lat. bisaccia; dvostruka torba za nošenje tereta preko sedla ili o ramenu, bisage. B (s. v. ascopera, bulga, hippoperae … toki sedleni … bisage … torba, mantica, manticularius, manticulatus; kradem). Nasipļem z žutemi [penezi] bisage. Magd 81. On [je] najmre čul da Cindekovica kada z svojum hranum van na sejem ide da ju vu bisage zmeče. VZA 6, 233. Zagledali [detiči] jedne bisage pune penez. Horv kal-b 35. |
