adj. (sg. N m. blažen, -i, n. -o, f. -a, G m. n. -oga, f. -e, A m. -a, -oga, blažen, -i, n. -o, f. -u, V m. blažen, -i, n. -o, f. -a, L f. -e, I f. -om, pl. N m. -i, n. -a, f. -e, G m. -eh, D m. -em, A m. -e, n. -a, V m. -i, f. -e, I m. -emi; komp. i superl. sg. N m. blaženeši, najblaženeji, n. -e, D f. najblaženešoj, pl. N m. -i) blažen.
1.
a. koji je ispunjen osjećajem najvećeg zadovoljstva, sreće, presretan. H (s. v. blažen, blažen norc, blaženoga činim), B (s. v. beatus, palam, ter; blažen, blaženoga … činim, blažen ti), J (s. v. beatificus, beo), X (s. v. bonus). Vsaki človek od nature žele i potrebuje dobro sebe i blažen biti. Vram post A,V. Veruje [bogatec] da je blažen. Habd zerc 105. Razbluditi narod je … Giz znal … pomilil ga vsigde da tak malo je blažen. Henr 198. Blaženi siromahi duhom, ar je ńihovo kraļestvo nebesko. Katek 120.
b. koji ispunjava srećom, koji usrećuje. Vrata su ğunğena, vugli z smaragduša i prag je v blažene hiže z beriluša. Jurj 31. O blažena vura bila kad se ļubav počela. Popevke 211. Čižmar [bivši] pun blaženoga ufańa … da teh 50 jezer rainičkov videti bu mogel. Lovr ker 41. I čujem reči blažene i drage. Gal 144.
c. rlg. koji je savršen u vjerskom pogledu; blagoslovljen, svet; titula blaženika. B (s. v. angelus … duh blaženi, beatifico, beatus, beo, clausula, Macharia; blažen), J (s. v. divus). Po muke, dele i truda [ki] ruk svoi hranil se bude, blažen jest. Vram post A, 42 a. Vu mladu nedeļu [copernice] … zataje Boga i blaženu djevicu Mariju. VZA 5, 7. Blaženi Job veli. Kempiš 75. Paulinus Draškovič vumerl je leto 1322. … i zaradi svojega svetoga živleńa je blažen ozvan. Danica (1842) 44.
2. u im. službi: isto što blaženik. B (s. v. beatifico, beatissimus, beatus, fasti, caelestis, Macharia; blažen, blaženik). Usliši i videti pusti me blažene (u raju).Jurj 37. Z vnogemi čudi razglašen med blaženemi računa se (Augustin Trogiranin).Vitez raf 98. Blaženstvo vekivečno … žeļu blaženeh i odebraneh zveršene spuńava i zasitčuje. Katek 28.
