Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

n (sg. NA blazneńe, pl. A -a) gl. im. od blazniti.
1. isto što blaznost 1. B (s. v.  blasphemia … blaznost … blazneńe … špotańe … ošpotańe Boga ali Sveteh … psost … psovańe;  blazneńe). Prez blazneńa proti … Bogu, svetcem … živeti ne morete. Zagr I, 209. Krivoprisigańe [nam se iskažuje] kakti strašno blazneńe Boga. Krist blag II, 297.
2. isto što prilizavańe. B (s. v.  blandimentum … dragomileńe … mileńe … gladeńe … blazneńe s naznakom da je dalm. ).

n (sg. I blazńeńem) gl. im. od blazniti; isto što blaznost. Ni istina … da kakvu lehkotu z vašemi kletvami, blazńeńem i neterplivostjum čutite. Matak I, 221.