m (sg. blaznik, GA -a, D -u, pl. NV -i, G -ov, D -om, A -e, L -eh).
1. onaj koji psuje, kleveće, laže; hulnik, skvrnitelj; usp. blaznivec, spaka 3. B (s. v. blasphemator, blasphemus; blaznik). To su vezdašnih vitezov šege i kušlumi, hvala, lažac, pianec, silnik, blaznik, loter, kurvaš. Vram post B, 42 a. Štimaš ti, blaznik, da ja na ništar štimam tvoje … krivo prisegańe. Šim prod 3. Blaznik govori od Boga ona koja zna da nisu istinska. Zagr I, 204. Govorim z vami, blazniki, oskruniteli imena Božjega. Matak II, 407. Kleti, psovati i pošiļati človeka k vragu, kaj je ovakvem blaznikom boļe? Krist blag I, 269.
2. laskavac, licemjer. B (s. v. s uputom na prilizavec).
3. budala, glupan; usp. blazen1 2. B (s. v. ).
