| bledost | f stanje, osobina onoga koji je blijed, bljedilo; usp. bledeńe1, bledina, blednost, bledoča. H (s. v. ), B (s. v. pallor; bledeńe, bledost), J (s. v. luror). Bledost [Lazaru] obraz be ves premenila. Jurj 23. Zna [zimlica] za sobum ostaviti bledost obraza. Mul zerc 30. Smertna bledost pokrila je vre lica ńegva. Lovr derž 41. |
