| bradat | adj. (sg. N m. bradat, n. -o, f. -a, pl. N m. -i) koji ima bradu, bradat; usp. bradast 1. H (s. v. ), B (s. v. barbatus, barbiger), J (s. v. barbatus, imbarbesco). Jače se k ńim razme nego su perva negda vremena maturni i bradati ļudi se razmeli. Habd ad 1074. |
