f (sg. N buča, A -u, pl. NA -e, G buč, I -ami).
1. bot. bundeva, tikva,Cucurbita melopepo. B (s. v. procella, scandix; buča). Kürbiss, buča. Nem jez 33. Ovi nezmerno radi imaju kostčice od barilov ili buč. Danica (1838) 62.
2. fig. šuplja glava. [Aleksander i Herkuleš] kot ti praznu glavu, buču ne imahu. Magd 78.
