Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

impf. (inf. bubnati; sup. bubnat; prez. sg. 3. bubna; imp. sg. 2. -aj) isto što bubńati 1. B (s. v.   tintinaculus).  Vzemi buben, pak bubnaj! Cepel 137. Z susedom sud je komaj se zišel, volek je doboš bubnat odišel. Pav pop 45.

impf. (inf. bubńati; prez. sg. 1. bubńam, 3. -a, pl. 3. -aju; pridj. akt. sg. m. bubńal; pridj. pas. sg. n. bubńano).
1. udarati u bubanj; usp. bobńati, bubnati. H (s. v.   bubńam),  B (s. v.  tympanizo, tympanum;  bubńam). Bubnjaju pak komendrijaši, harfari i trumbentaši. Krl 95.
2. lupkati (prstima).Ne pristoji se … sedeč … z perstmi bubńati. Mul šk 495.
3. fig.
a. mnogo pričati; trabunjati. Žena taki zaklopoče, bubńa, digne halabuku. Kal-b (1806) 41.
b. zvati, pozivati. Buš bubńal na vendetu. Horv kal-b (1830) 40.