adj. (sg. N m. budinski, G m. -oga, L m. -om, I n. -im).
1. koji se odnosi na Budim, grad u Mađarskoj; usp. budimski 1. Sužań Arslan ki vezirstvom bivši budimskim opasan … list šale ne kasan. Zrinski 27. Ovde je janičarski aga vlovļen i baša budinski. Vitez raf 175.
2. u svezi ~ grad Budim, grad u Mađarskoj danas dio Budimpešte; usp. budimski 2. Onde v gradu budinskom buduči, Carol z hotenjem Elizabete kralice … vmre od one rane. Vram kron 44. Kraļ [je] Ferenca nazad vzel i poslal im Marka Mišļenoviča, budinskoga grada porkulaba. Vitez raf 134.
