| buhac | m udarac; usp. bub. [Achmedanski] mahne rukom k ńime, al Radovan ščitom buhac sabļe prime. Zrinski 196. |
| buhač | m (pl. N buhači B -ev, A -e) zool. insekt koji živi kao parazit na nekim vrstama povrća, buhač,Haltica oleracea. Buhače i ostalu nesnagu iz presada pretiraš ako z pepelom … posipleš. St kol (1819) 114. |
