| cecańe | n (sg. N cecańe, G -a) gl. im. od cecati; sisanje; uvlačenje, usisavanje, srkanje; usp. sesańe, seseńe, sesneńe. B (s. v. lactatio … cecańe … sesneńe, porculatio, suctus … cecańe … seseńe; cecańe … sesneńe), J (s. v. lactatus, suctus … cecańe … seseńe), X (s. v. sugo). Vu štali [kozliči] privezati i tak od cecańa preprečiti se moraju. Živinvrač 180. |
