Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

m (sg. N cepec, A -pca, pl. N -pci).
1. čovjek koji se bavi cijepljenjem voćaka; usp. cepič, cepitel, ceplenik, cepnik. B (s. v.   insitor).  Dobri cepci govore da vu mezgi cepiti je najboļe. Horv kal-b (1813) 47.
2. isto što cep 3. b. Kada su vre mladice ili cepci zniknuli, onda čez dva leta … nikakovoga drugoga dvorjeńa ne potrebuju. Morv 12.
3. valjak (osobito za tijesto ); poluvaljak. H (s. v. ), B (s. v.  hemicylindrus, cilinder;  cepec), P (s. v.  volgiolus 423, 956).
4. fig. nespretan, glup čovjek. Imamo jednoga stražmeštra. – Je, jednoga bedastoga cepca, koji predi Bog zna kaj je bil. Velikov 80. K tomu jošče imam veliko veseļe da ńim pismeno reči morem da su oni jeden cepec, kak su mogli vse peneze ńihove meni nepoznanomu zaufati. Lovr ad 69.
5. izr. stati kak ~ biti nepokretan, ukočen, bez riječi; usp. cep 6. Ne anda čudo ako je kakti cepec stal kad je videl da se je plastnica ńegova kadeti počela. Rob I, 227. Ali ti ne moraš ovde stati kakti cepec, znaš da pri naklonu moraju obadva govoriti. Tamburl 77. Vera kakti cepec stala, onda Vuku ruku dala. Žmig ver 66.

m (sg. N čepec, G -pca, I -pcom, pl. N -pci) dem. od čep; čepić.
1. prema čep 1. P (s. v.  boliarius 768).
2. resica u grlu; usp. čepic 2. B (s. v.  angina, epiglossa, gargareon, uva), J (s. v.  angina … guščar bol … gerloboļa … čepca opadańe i otok, epiglossis, glottis, gurgulio), P (s. v.  gurgulio 99). Negda svińam čepec vu grlu vužge se. Orš 93. Hank, m. (Zäpfchen im Halse) čepec. Krist anh 110.
3. muz. ključ kojim se zatežu strune na muzičkim instrumentima; usp. čepič. B (s. v.   verticillum;  čepci na guslah).

m isto što čepec 2. Jezik mi oteče, komaj z ńim gibļem, more bit mi je čepeč opal. Hip 37 b.