m (sg. N cifrak, pl. N -i) etim. v. cifra1; usp. cifravec, dodavavec.
1. čovjek koji se kiti, ukrašuje, kicoš. B (s. v. mundulus), P (s. v. affectatio … pohlepnost dragoga ļudem biti … kakovi negda jesu cifraki i na vsaki veter naferkńeni 1042).
2. čovjek koji kiti, uređuje, ukrašava (koga/što); usp. cifravec 2. B (s. v. ornator).
