(se) impf. (inf. cifrati, cifrati se; prez. sg. 1. cifram, -am se, 2. -aš, -aš se, 3. -a, -a se, pl. 1. -amo, -amo se, 3. -aju, -aju se; pridj. akt. sg. m. cifral, f. -a se, pl. m. -i; pridj. pas. sg. N m. cifran, n. -o, f. -a, A f. -u, pl. G m. -eh; pril. prez. cifrajuč) etim. v. cifra1.
I. ukrašavati, uređivati, kititi (koga / što); usp. resiti. H (s. v. divojka ka gospu … cifra, haļa vsakojački cifrana, kamen beli, kamenom belim, kupa rezanem delom cifrana), B (s. v. acuncula, adorno, aero … medo … kufer … brunc mešam … 2. medom falšlivem cifram, agnus, como, compono, cosmeta, distinguo, orno, phalero, scalpturo; cifram, cifran, cifrano, haļa), J (s. v. aero, como … lasi rugam … kinčim … snažim … cifram, decoro), P (s. v. ornatrix 315), X (s. v. como). Divojke [z venci] … najpoglavitešu tela svojega stran, glavu cifraju. Habd zerc 41. Gospa z … skerbjum cifra i kinči svoje telo, koje danas ali zutra bude moralo zegniti. Zagr I, 157. Mati cifra i kinči sama kčer svoju. Krist blag II, 261.
II. refl. ~ se
1. ukrašavati se, uređivati se. B (s. v. colo, mangonizo, cifram se, kamen). Svojega tovaruša [ona] je pozabila, drugomu se cifra i gledi prez srama. Vram post B, 113 a. Od one dobe nigdar se Elizabeta več ni cifrala. Habd zerc 131. O grešna duša … ļubiš opravu… s kum se cifraš i opravļaš. Švag kvadr 54. Je li ne delam vezda od jutra do noči, ali onda ne bum se ničesa nit doteknula, nego cifrala, frizerala, skerbela s kem si budem vreme kratila. Odv isk 19.
2. hvaliti se. [Jelovica] naj se z tem ne diči niti se naj ne cifra da nema detce. Mul pos 728.
