Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

impf. (prez. sg. 1. cverčim, 3. -i, cvrči; pridj. akt. sg. f. cverčala) cvrčati.
1. isto što čvrguliti. B (s. v.   cverčim  s uputom na čverčim), J (s. v.  minurio … cverčim kakti ptičice). Zmed trsov vjavla se cvrček i milo »črn-bel« si cvrči. Orešk pop 17.
2. proizvoditi zvuk koji se čuje pri pečenju ili prženju mesa; usp. čmržiti, čvrčati 2. Na vse veke v peklenskom plamnu budeš cverčala. Habd zerc 170. Teče povsud kerv iz svetoga tela … cverči pripekano meso kakti brižole. Gašp III, 437 a.

impf. (inf. čverčati; sup. čverčat; prez. sg. 1. čverčim, 3. -i, pl. 3. -e, čvrčido Kov tisk 43; ptc. prez. sg. N m. čverčeči) onom. postanja.
1. isto što čvrguliti. B (s. v.  ala … ako čverčka … čerčka ali kresa od nature kričečega perutjum se takneš tem boļe čverči, argutor, cicada, fritinnio, pipilo, pisito, strideo;  čverčim), J (s. v.  constrepo … skup šumim … praščim … raštam… skup čverčim, gryllo, pisito, zinzibulo). Kada vloven je [jesenec] grize ter jako čverči. Fink 12. Vrabec glasno čverčat pričeše. Rak duh 12. Tožno [tice] letido, čvrčido čez zrak. Kov tisk 43.
2. isto što cvrčati 2. V bertiju su zašli gdi riba čverči, v ponjave moruna se v olju kadi. Krl 26.
3. škripati. B (s. v.   stridens).