adj. (sg. N m. davni, n. -o, f. -a, G f. -e; komp. sg. N m. davneji).
1. koji postoji odavna; stari, dugogodišnji, davni. H (s. v. ), B (s. v. antiquior, diutinus, requietus s naznakom da je dalm.;davneji, davni), J (s. v. diuturnus … dugovremeni … davni … dugovremni). Šatan … [je] davni nepriatel človečega naroda i plemena. Vram post B, 197 a. Vektigal novi vu kojem se … prodajna marha imenuje poleg stare i davne navade ostalih varašev … včinili [jesmo]. Starine 26, 5.
2. koji je bio, postojao u prošlosti, nekadašnji; usp. davni. Davne su listale dane zlatom zarubljene strane. Domj kraj 8.
