| deklesa | f (sg. deklesa, pl. A -e) augm. i pej. od dekla 1; usp. deklesina. Ne li odurno … da male devičice … meğ tropšaste deklese, debele brente … v plese idu? Habd ad 561. Jedna deklesa … došla je trudna iz kola. Mul pos 768. Uršula … zamužna deklesa stanovitem mladencem svoje pogubi divojačtvo. Gašp II, 474. |
