adj. (sg. N m. deklin, n. -o, f. -a, G f. -e Vram post A, 25, diekline Perg 11, D f. -oj Perg 29, L deklini).
1. koji se odnosi na dekla 1. B deklin … deklina … deklino … kaj k dekle sliša). Vu pervoj strane toga Decretoma budemo govorili … od diekline čtertine i svadbnene (!)svite plačanja. Perg 11. Kataleńe je prešlo i ona [sveta Katarina] jošče je ostala v deklini glavi. Danica (1847) 132.
2. koji se odnosi na dekla 2; usp. deklinski. B (s. v. ).
3. u svezi deklina glava isto što dekla 1. Device, gospodične, dekline glave od ove starice dobre dobru peldu i navuk prijeti imaju. Vram post A, 25 a.
