| demeckińa | f (sg. N demeckińa, G -e, A -u) tur. dimişki; sablja kovana u Damasku, dimiskija; usp. demečkińa, demeškińa. Do zemļe mu vise na petah ostrozi, polak bedra mu se demeckińa vozi. Zrinski 101. |
| demečkińa | f (sg. A demečkińu) isto što demeckińa (i ista etim.). Što … mažeš, brusiš demečkińu, ne znaš gde ti sada spravļaju kuhińu. Magd 15. |
