num (N devet, GL deveteh, I -emi Habd zerc 524, -imi) devet.
1. glavni broj devet.
a. u samostalnoj upotrebi. H (s. v. ), B (s. v. novem, noveni, numerus), J (s. v. novem). Vu vseh računeh ne nahağa se več nego samo deset znameń … jeden, dva … devet i 0 ili cifra. Šil 1.
b. u atributivnoj upotrebi. H (s. v. devet krat, devet leti star, delov devet), B (s. v. nonies, novies, novendinum, novennium, septem … sedem gostov čini radost … vzemi devet bu obšanost; devet), J (s. v. enneaphtongus, novendialis, novies). More se človek devetimi zrokmi braniti od tutorstva kotero bi poglavnik dal. Perg 105. Kaj ne Maria pametila vu ke je znańe, mudrost i pamet Božja devet meseci prebivala? Habd zerc 88. Obslužava [se] pobožnost kšaverianska devet dnevov. Mul hr 332. Morala [bi banka] van iziti ako bi taki devet klaftrov debel zid med nami bil. Brez diog 106. V egzaminacije devet križov je. Krl 72.
c. u složenim brojevima a) u upotrebama kao pod a, b. J (s. v. undeoctoginta … sedemdeset i devet). Matužalem [je] … na ovem svete živel devet sto šezdeset i devet let. Vram kron 3. I prez toga dreva sada [Adam] devet sto let i trideseti živel [je]. Habd ad 34. Zmed devetdeset devet vse verne ostale, samo ti neverna pobegla si z štale. Mal neb 15. Ti [si] šupeļak od pedeset i devet let. Lovr rodb 16; b) devedeset i ~ i u svezi ~ puti neodređena veća količina, mnogo. Morem [peneze] drugomu zvabiti … spod devedeset i devet cigańskeh lokotov. Brez diog 106. Ono kaj ti trpel budeš, drugomu devet puti boļe dodija. Brez diog 119.
