| dišciplina | (možda se može čitati i disciplina)f (sg. N dišciplina, I -um, pl. NA -e, I -ami) lat. disciplina; bič kojim se kršćanski redovnici bičuju za pokoru. B (s. v. disciplina). Telo tvoje ciliciomom, dišciplinum i postom … trapiš. Habd zerc 100. Naj ona telo ono kakti nevkrotčeno živinče z dišciplinami, šibjem, z lanci … tuče. Gašp IV, 394. |
