| dobrovolnost | f (sg. N dobrovolnost, GL -i) isto što dobrovoļnost. B (s. v. benevolus 2 … koi akoprem vnogo kvara i pomore čini ufańe vendar dobrovolnosti daje), P (s. v. benevolentia 1046). Ne kako sami valuju iz dužnosti … nego iz svoje dobrovolnosti. Kerč najvr 8. |
| dobrovoļnost | f (sg. NA dobrovoļnost, GD -i, I -jum B s. v. perlecto, Perg 177, Zagr I, 404, 522, -ju Bedek 10)osobina onoga koji što radi dobrovoljno; dobra volja; naklonost; usp. dobrovolnost, dobrovoļa, radohotnost. H (s. v. ), B (s. v. aequanimitas, affectus, benevolentia, colligo, declaro, defero … vsu dobrovoļnost tebe pripišujem, libentia … radohotnost … dobrovoļnost, perlecto, pignus, placitum, quaero, retineo; dobrovoļnost), J (s. v. benevolentia, colligo). Kraļeva svetlost … imienje … za službu ali za dobrovoļnost … na veke dade. Perg 31. Ovo na znameńe dobrovoļnosti mira i milošče napiam. Habd ad 556. Tulika je proti mene dobrovoļnost da meni ovoga ispisańa alduvańe dati je se dostojal. Kerč živ XVII. To bi si ja moral za pošteńe deržati, ali mi ni moguče da bi Ńihovi dobrovoļnosti zadosta včinil. Krist anh 217. |
