adv.
1. kod kuće, u svojoj kući, u svom domu; usp. dima, domaj1. B (s. v. calvinarius porcus, colluvies, foris, gobio, musca, nego, ni, obsidio, plurimum), J (s. v. filius … sin pri hiži … doma), P (s. v. oscillum … kada iz škrobotińa pod nebom na koju jakšu dreva granu privezanoga ali doma iz vuža kam pripetoga sedilo si načine na kojem … se niše 332). Drugi bi očin sin doma stal i na domače bi dugovanje pasku nosil. Perg 48. Boļe je tebe … gda moliš … vu cirkve nego doma. Kraj 54. Na to je [težak] žalosten postal kakti on koi kruha doma nema. Fuč 345. Seme prireğuj, ako ga nimaš doma, za dobe skerbi se za ńe. Danica (1840), 29. A doma mali vnuk stal pod hišni klobuk. Kov tisk 34. fig. Tu Majka Božja je naša doma. Domj kraj 3.
2. u svojoj domovini, u svom kraju, zavičaju; usp. domoj. B (s. v. patria). Z vekšemi stroški, školnike od drugud dopeļane plačujuč doma školati i zvučiti decu svoju je vučinil. Kerč dužn 25. Napuli podam postavši prepušt doma je vu pravicah navučal. Mikl izb 82.
3. izr. misli nesu ~ (komu) izvan sebe je. B (s. v. peregre).
