adv. (dugo; komp. duže 29, dugle 19, dugļe 10, dugše 6, dužeje B s. v. davneje, duļe VDA 11, 237, dužje Nov horv 48, dužej Vukot kip 29 superl. najduže J s. v. diutius, Danica 1840, 128, najdugše Vitez raf 3, najdugle Prid kron 57)usp. dogo.
1. vremenski.
a. dosta, mnogo vremena, s produženim trajanjem a) u sva tri stupnja. H (s. v. dug, dugo), B (s. v. actum, aetatem, aliquamdiu, beneficium 3. … iz darežļivosti dugo se spominati, longum, medeor, multum, muriaticus … kaj je dugo v slane vode bilo, primaevus … pervoga vremena ļudi dugo su živeli, produco; dugo, davneje, dugļe), J (s. v. aetatem, diutinus, longum, muriaticus … dugo vu slani vodi ali rasolu namočen), P (s. v. cordus 76), X (s. v. dies, longus). Nešto dugle se je vu varašu zamudila, ter pod večer domom odpravila. JBVP 75. Sam je položil vu cirkve sve temeļ duže če trpet neg vreme vseh zemeļ. Henr 184. [Heber] je najdugše po vodenom potopu živel. Vitez raf 3. Vi, o Parce! … niti vse po malo vijajte … anda dugo delajte. Rak pes 6. Dugo zvonela zadnja so zvona. Kov tisk 23; b) komparativ bez komparativnoga značenja. Ne zaderžavajmo se dugle vu oneh koja sud občinski predhajala budu. Matak I, 6. Čemer najbole se vu serdce nanuja kada se z drugem spolom na sprehağańa ide ali se po noči pri ńem dugše zderžava. Verh 233.
b. samostalno i u svezi s još i dalje, još. B (s. v. provivo). Kak moreš vezda dugļe spati? Škv vab 109. Ni više moguče da se … još dužje uzderžati more. Nov horv 48.
c. u svezama do duga, u ~, za ~ isto što ~ 1. a. B (s. v. diu). Odvračali su jeliš one jabuke od sebe, ali ne terpe to do duga. Habd ad 580; ~ (duže, dugļe, duļe) vremena dosta dugo. P (s. v. commeatus 130, emansor 372, fiscella … košarica pletena iz gužvic vu koi se ribe na dugļe vremena žive čuvaju 1021). Dugo vremena je kajkakove nečiste kipe pred ńe pamet donašal … vrag. Habd ad 975. Zapali su veliki snegi da zbog oveh niti pošte duļe vremena mogle su dojti. VDA 11, 237; kak ~ dokle, dokad; usp. doklam2. Nekaj bude, da imaju kaj god hote, ali … kak dugo bude to terpelo? Kempiš 114. Vsaki strajnski… povedati dužen bude … kak dugo vu ovom varašu zadržavati se kani. Cepel 136; kak~ vre otkada. Od kada? – Kak dugo vre? Seit wann? Krist anh 203; kuliko ~ (duže) koliko vremena; usp. kuliko-tuliko s. v. kuliko. Kuliko dugo se gdo mora zderžati od pļuvańa po pričeščańu? Evang 259; na dugom / na dugše opširno, opširnije, nadugo; usp. dug2 2. c. B (s. v. prolixe; na dugom). Isti pisec žitek s. Blaža predi izpisan znovič je izpisavati začel lepše i na dugše. Gašp I, 550; na duže isto što dugo 1. a. Duša pak tvoja naj podnese ostale muke, koje ja terpeti na duže bi morala. Gašp IV, 280; tak ~ do tada, dotle. Tak [je] dugo pri ńemu ostala doklam se je duša od tela razlučila. Nadaž 14. Tak dugo bili vu miru … kak dugo su se pravomu Bogu klańali. Mal krep 7. Igraju … tak dugo dok vidiju se dobro potiti. Građa 8, 418.
2. prostorno.
a. s velikim razmakom od jednoga do drugoga kraja; daleko. B (s. v. longe), J (s. v. late).
b. u svezama na dugļe dulje. P (s. v. broncus 112); na~ i široko zahvaćajući velik prostor, na sve strane. Ters med vsem sadom najboļe rodi, mladice i rozgve na dugo i široko razprestirajuč. Gašp II, 811.
