| dvojvrstiti | impf. (inf. dvojverstiti; prez. sg. 1. dvojverstim, 3. -i, pl. 3. -iju; pridj. akt. pl. m. dvojverstili) činiti dvostrukim; dvostruko uvećavati; udvostručavati; usp. duplati, dvojčiti, dvojduplati, dvojstručiti. B (s. v. adduplico, conduplico, duplico, gemino), J (s. v. adduplico, conduplico, duplico, gemino), X (s. v. gigno). Skupglasniki h, j, v, w nigdar ne dvojverstiju se. Nem jez 43. Vre vezda želni znati kaj bi to moglo biti, dvojverstili su koračaje svoje k ovomu dugovańu. Danica (1838) 80. |
