| egžekucija | (možda se može čitati i egzekucija)f (sg. G egžekucie, A -u, pl. G -ih, A -e, I -ami) lat. executio; ovrha, sudska zapljena dužnikove imovine; usp. egžekuvanje. Oni … z donacium na egžekuciu pojdu. Perg 36. Osma himba … obrača se okol teštamentov ktereh egžekuciu ali na daleko odvlače, ali na polovicu … vergu. Habd ad 399. [Ona] rečeni melin pod egžekuciu je deržala. Kraj op 17. Vam potrebno je naredbe za egžekuciu napraviti. Strel 63. |
