part.
1. za pokazivanje na koga (što) u blizini onoga kome se govori; za upućivanje na što uočeno bilo gdje. B (s. v. ecce; eto, evo, nuti s naznakom da je dalm. ). Eto, eto, vre ideju, vezda se moram v auktoritaš postaviti. Tamburl 72.
2. za isticanje ili skretanje pažnje. Zutrašnjica mi neje na brige; plakati se ne znam, – eto, to je se! Gal 141. Tko bi gori eto – e doli, a tko doli, gori ustaje. Krl 131.
